Ljubitelji kubanskih cigara dobro znaju šta su Montekristo i Romeo i Đulijeta. Manje je, međutim, poznato kako su nadeleko čuvene kubanske cigare dobile nazive po delima Aleksandra Dime i Vilijema Šekspira.  Nazvane su tako zahvaljujući tradiciji čitanja knjiga u fabrikama cigara, koja datira još iz 1860. godine. Tada je knjige naglas čitao jedan od "uvijača cigara", onaj koji je bio pismen i imao dobar glas. Običaj se zadržao, te i sada postoji zanimanje "čitač".  U fabrici cigara u Havani i danas se oseća slatkasto-opori miris duvana. Vazduh je vreo i vlažan. Nema klima uređaja jer bi isušili dragocene listove.  U glavnoj dugačkoj hali, jedan do drugog, na drvenim klupama sede radnici - desetine muškaraca i žena koji zavijaju cigaru za cigarom.

   Uprkos padu prodaje zbog svetske recesije, Kuba je i dalje najveći svetski proizvođač cigara.  Ručno pravljenje kubanskih cigara zahteva veliko majstorstvo, ali je prilično monotono. Da bi ispunili normu, radnici nemaju vremena da razgovaraju.  Zato je fabrika, da bi pomogla radnicima da zadrže koncentraciju i prebrode radni dan, unajmila čitača, odnosno čitačicu Griselu Valdes-Lombiljo.  U prostoriji u kojoj radnici zavijaju cigare je platforma na kojoj, ispred mikrofona, sedi Grisela i ujutru najpre glasno čita zvanične državne novine Granma, dok popodne prelazi na romane. Ta nekadašnja nastavnica, zaposlena je kao zvanični čitač već 20 godina. Kaže da joj posao predstavlja pravo zadovoljstvo i da se nikada ne umori od njega.  "Osećam se korisno, prenosim drugima delić znanja i kulture. Ovi radnici u meni vide kulturnog savetnika, nekoga ko se razume u pravo, psihologiju i ljubav", priča Grisela.  Radnici sami izražavaju želje koje bi romane voleli da slušaju, od modernih poput "Da Vinčijevog koda" Dena Brauna, do klasika kao što je "Grof Monte Kristo", od Aleksandra Dime koji je odavno omiljen roman proizvođača cigara.





   Direktor havanskog Muzeja cigara kaže za BBC da je nekada svaki radnik izdvajao deo plate za čitača. "Tih godina, radnici bi izabrali između sebe nekoga sa dobrim glasom i dikcijom. Voleli su one sa izražajnim glasovima, koji su mogli da dramatiziju štivo".  Godinama su radnici u fabrikama cigara, zahvaljujući čitačima, važili za obrazovanije i politički aktivne.  Na neko vreme praksa čitača u fabrikama cigara prenela se i u Meksiko i Španiju, ali danas je ta tradicija preživela samo na Kubi, gde je širom ostrva zvanično zaposleno 250 čitača.

   Jedan od radnika, Rafael Enčemendija, smatra da slušanje vesti ili romana svakome pomaže da se koncentriše na ono što radi.  "Možete da zavijate cigaru dok slušate i da ipak uradite posao i zaradite za život. Takođe, to je veoma dobro, jer učite dok radite, saznajete šta se dešava u svetu i na Kubi", kaže Enčemendija. Jarima, takođe radnica, priznaje da nije pročitala nijednu knjigu dok se nije zaposlila u fabrici duvana. Sada već zna za mnoga književna dela.  Ne čudi otuda što je ljubav prema romanima iskazana i u nazivima najpoznatijih kubanskih cigara - Montekristo i Romeo i Đulijeta.


Preuzeto sa sajta www.highlife.rs